Danas su Svete mučenice Agapija, Hionija i Irina
2026-04-29 08:45:00
SPC i njeni vjernici danas obeležavaju dan Svetih mučenica Agapije, Hionije i Irine.
Bile su sestre rođene, iz okoline Akvileje.
Kad je car Dioklecijan bio u Akvileji naredio je da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon. U to vreme neki stari prezviter Zoil imao je viđenje kojim mu se otkri, gde se nalazi telo Hrisogonovo nesahranjeno.
Požuri starac, nađe telo mučenikovo, položi ga u sanduk i držaše u svom domu. Trideseti dan posle toga javi mu se sveti Hrisogon i izvesti ga, da će u toku devet dana one tri devojke mučenički postradati, a da će i on u tom vremenu prestaviti se.
Isto to vide i Anastasija Uzorešitelnica, koja beše pošla za svojim učiteljem Hrisogonom. I zaista posle 9 dana i starac Zoil prestavi se, a one tri sestre bejahu izvedene na sud pred cara.
Car savetovaše svete devojke, da se poklone idolima, no one sve otkazaše i ispovediše svoju tvrdu veru u Hrista.
Irina reče caru, kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene, za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka. Razjaren car baci ih u tamnicu.
Kada je car pošao u Makedoniju, povedoše za njim sve robove i sužne, među kojima i ove tri svete. Dade ih car nekom vojvodi Dulkitiju na istjazanje. Ovaj vojvoda raspaljen mračnom strašću, htede da oskrvni device, no kada htede ući k njima u tamnicu, u vreme kada se one moliše Bogu, njemu se uze pamet, te napade na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi, te tako sav ode garav i crn.
Čuvši car za ovaj slučaj naredi, da da drugi vojvoda Sisinije, preduzme suđenje ovim sestrama. Posle teškog istjazanja sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući se, da će je moći oskvrniti.
No, kada posla Irinu po vojnicima u bludilište, anđeli Božji spasoše ovu čistu devicu, vratiše vojnike a nju izvedoše na jedno brdo. Sutradan izađe vojvoda s vojnicima ka tome brdu, no ne mogavši se uspeti, naredi, te Irinu strelama ustreliše. Sveta Anastasija prikupi sva tri tela na jedno mesto i česno sahrani.
Sve časno postradaše za Hrista Cara i Gospoda oko 304. godine.
Bile su sestre rođene, iz okoline Akvileje.
Kad je car Dioklecijan bio u Akvileji naredio je da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon. U to vreme neki stari prezviter Zoil imao je viđenje kojim mu se otkri, gde se nalazi telo Hrisogonovo nesahranjeno.
Požuri starac, nađe telo mučenikovo, položi ga u sanduk i držaše u svom domu. Trideseti dan posle toga javi mu se sveti Hrisogon i izvesti ga, da će u toku devet dana one tri devojke mučenički postradati, a da će i on u tom vremenu prestaviti se.
Isto to vide i Anastasija Uzorešitelnica, koja beše pošla za svojim učiteljem Hrisogonom. I zaista posle 9 dana i starac Zoil prestavi se, a one tri sestre bejahu izvedene na sud pred cara.
Car savetovaše svete devojke, da se poklone idolima, no one sve otkazaše i ispovediše svoju tvrdu veru u Hrista.
Irina reče caru, kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene, za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka. Razjaren car baci ih u tamnicu.
Kada je car pošao u Makedoniju, povedoše za njim sve robove i sužne, među kojima i ove tri svete. Dade ih car nekom vojvodi Dulkitiju na istjazanje. Ovaj vojvoda raspaljen mračnom strašću, htede da oskrvni device, no kada htede ući k njima u tamnicu, u vreme kada se one moliše Bogu, njemu se uze pamet, te napade na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi, te tako sav ode garav i crn.
Čuvši car za ovaj slučaj naredi, da da drugi vojvoda Sisinije, preduzme suđenje ovim sestrama. Posle teškog istjazanja sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući se, da će je moći oskvrniti.
No, kada posla Irinu po vojnicima u bludilište, anđeli Božji spasoše ovu čistu devicu, vratiše vojnike a nju izvedoše na jedno brdo. Sutradan izađe vojvoda s vojnicima ka tome brdu, no ne mogavši se uspeti, naredi, te Irinu strelama ustreliše. Sveta Anastasija prikupi sva tri tela na jedno mesto i česno sahrani.
Sve časno postradaše za Hrista Cara i Gospoda oko 304. godine.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
Izvor: desavanjaubijeljini.com
Komentari
Budi prvi koji će komentarisati ovu vest!