Obitelj prepodobnog Haritona u Palestinskoj pustinji blizu Jerusalima nazivala se Vethom Lavrom, jer bi podignuta pre drugih lavra. U toj Vethoj Lavri podvizavao se ovaj prepodobni Jovan.

Od mladosti ranjen božanskom ljubavlju, on se priljubi uz Boga, po reči psalmopevca: Meni je dobro priljubljivanje uz Boga (Ps. 72, 28).

Prezrevši ništavne slasti ovoga sveta i gordost, on se ukloni iz svoje domovine, uze krst monaškog života i ode u tuđu zemlju Gospoda radi, Koji je od rođenja Svog bio tuđinac na zemlji i sve do smrti nije imao gde glave skloniti.

A kad dođe u Jerusalim on se pokloni svetim mestima, pa onda ode u Vethu Lavru blaženog Haritona. I tu se udostoji svešteničkog čina zbog svoga vrlinskog života. Jer on beše podražatelj drevnih podvižnika: obuzdavši telesne strasti velikim uzdržanjem, i posvunoćnim stajanjima na molitvi, i sećanjem na smrt, i raznovrsnim umrtvljivanjem, on veoma isposni svoje telo, i postade zemaljski anđeo u telu.

Pošto dugo požive i potpuno ugodi Bogu, on se preseli ka Gospodu, a sveti Anđeli mu na rukama svojim odneše dušu u nestarivu obitelj nebesku.

Prepodobni Jovan se naziva Vethopešternik umesto Vetholavriot, zato što je Vetha Lavra svetog Haritona spočetka bila razbojnička peštera, u koju razbojnici doteraše vezana svetog Haritona. Ali on na čudesan način bi odrešen, i razbojnici iznenadno pomreše od vina otrovanog zmijinim otrovom.

Odrešen, on nađe u pešteri mnogo zlata, i prvo u toj pešteri ustroji crkvu, i sabra bratiju. Potom iznad peštere sagradi obitelj.