U selu Osoje, na oko 900 metara nadmorske visine iznad Prijepolja, počela je berba malina.

Gojko i Nevenka Vukašinović ovim poslom bave se više od decenije, a iako su tokom godine primijenili sve neophodne agrotehničke mjere, očekuju da ovogodišnji rod bude manji zbog posljedica prošlogodišnje suše. 

Na površini od 20 ari uzgajaju oko 4.000 sadnica malina. Većinu poslova obavljaju sami, dok u vrijeme rezidbe i berbe angažuju i sezonske radnike.

- Maline su veoma zahtevna kultura. Kada se podigne zasad, mora stalno da se prati, đubri, okopava, kosi i štiti od bolesti. Tokom godine ima mnogo posla i bez primene svih agrotehničkih mera nema ni dobrog roda - kaže Vukašinović, koji se proizvodnjom malina bavi od 2014. godine.

Iako ima 72 godine i penzioner je, ne razmišlja o odustajanju od malinarstva.

Njegova supruga Nevenka kaže da rad u malinjaku nije lak, ali da se uz volju i upornost sve može postići.

- Teško jeste, ali kada radiš za sebe, drugačije je. Odmoriš kada se umoriš, napraviš pauzu kada ne možeš više i nastaviš dalje. Posao nije lak, ali smo navikli - kaže Nevenka.

Vukašinovići ističu da je iz godine u godinu sve teže pronaći radnike za berbu.

- Najčešće dolaze srednjoškolci i stariji ljudi. Mladih je sve manje. Naš sin je završio Tehnički fakultet u Novom Sadu, tamo živi i radi, ali kada može, dođe da pomogne. Danas se mladi uglavnom opredeljuju za druga zanimanja - kaže Nevenka.

Koliko se berači razlikuju po učinku najbolje pokazuje svakodnevni rad u malinjaku. Dok iskusni radnici mogu da uberu i do 80 kilograma malina dnevno, prosjek se kreće između 60 i 65 kilograma, dok ima i onih koji tokom dana uberu svega dvadesetak kilograma.

Uprkos svim izazovima Vukašinovići ostaju vjerni malinarstvu. Nadaju se da će otkupna cijena tokom sezone rasti i približiti se prošlogodišnjem nivou, čime bi bar djelimično bili nadoknađeni manji rod i sve veća ulaganja u proizvodnju jednog od najznačajnijih izvoznih proizvoda Srbije.

Navodnjavanje

Ovogodišnji rod, kako kaže Gojko Vukašinović, obećava, ali su posljedice prošlogodišnje suše vidljive na samim biljkama.

- Rodnih grana ima dosta, ali su ostale kratke i slabije razvijene. Prošlogodišnja suša ostavila je trag i na ovogodišnjem rodu. Da je bilo više padavina, prinos bi sigurno bio veći - objašnjava Vukašinović.

Dodatni problem predstavlja i nedostatak kiše tokom ovog ljeta. U brdskim predelima poput Osoja bez redovnih padavina ili sistema za navodnjavanje teško je održati zasade u punoj kondiciji.

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: glassrpske.com